nebo je granica, to kazem ja

Zelim da naucim da budem iskrena prema sebi. Zelim da ne dozvolim sebi da postupci i reci drugih ljudi iako imaju direktnu vezu sa mnom ne dopiru do mene. zasto da dozvolim da me neko cini tuznom, nesrecnom, depresivnom, nikakvom. imam energiju, pamet, moc, i sve to olako trosim na stvari i ljude koji nisu toga vredni. ne mogu ja biti nesrecna zbog nekog drugog, mogu samo zbog sebe. ako ja sebu kazem da cu biti srecna, da sam srecna i stvarno verujem u to u svojoj glavi, sta onda mogu mika, pera, zika, sasvim nebitni delovi mog univerzuma. ja sam centar mog sveta, sunce u mom suncevom sistemu. i necu da pisem veliko slovo na pocetku recenice, samo zato sto je to neko rekao, i necu da stavim zarez tamo 'gde bi trebalo',bar ne u razgovorima sa samom sobom, hocu da tok mojih misli bude neogranicen i nicim sputavan. pusti masti na volju, oslobodi se stega. disi duboko. polako. HOCU ZNAM MOGU SVE. niko, ali niko nije vredan mojih suza i nerviranja, a onaj ko je toga vredan, nikad me nece ciniti tuznom i nesrecnom. greska. Ja samu sebe cinim nesrecnom. To se desava kada moj unutrasnji glas biva nadglasan glasovima iz spoljasnjeg sveta. kada se stopim i dozvolim sebi da necije misljenje stavim ispred svog. pa to se apsolutno najdirektnije moguce kosi sa mojim stavovima. glasna sam kad treba da izgovorim da me je briga za tudje misljenje. a sta kad se satima nerviram sto sam cula neki komentar nekog totalno nebitnog. kako neko tako pametan moze u isto vreme da bude i tako glup? lako, jako lako. to je kad dopustis sebi da radis na vezama i odnosima sa ljudima, a ne posvecujes se svome LJUDU, glavnom, najbitnijem. sebi. uhvatis se tako sa vremena na vreme. lazem, stalno se uhvatis kako radis nesto sto ne zelis, zasto? mozda ni nisi siguran sta zelis. zasto? zato sto ne zapitas sebe. zato sto ti postane bitniji neko ko je tu, dosao i proci ce. a ti si tu, uvek, i bice te sve manje ako te svako pomalo okrnji. uzme ti deo. isisa ti pozitivnu energiju. ti si kriv. izgleda da necu da budem iskrena prema sebi, pa pisem u trecem licu. meni, ja, ljud. lud! prestajem da trazim razloge za svoje nedoumice, (ne)raspolozenje, (ne)srecu u knjigama, novinama, filmovima, razgovorima. onaj covek kojeg vidim u ogledalu jedini zna odgovore na sva moja pitanja. moj najveci neprijatelj. jedini dostojni protivnik. JA. pisem ovo jer zelim da povratim svoje ja, ako sam ga uopste imala dosad. ako nisam, izgradicu ga, ako jesam, poboljsacu ga. moje ja ce biti jedno divno ja. nasmejano ja. srecno ja. ja koje ce brinuti sta ja zelim i gde se meni ide, sta mi se radi, sta mi se jede. i ako hocu da se grohotom smejem bez razloga, sa najiskrenijim zadovoljstvom cu to uraditi. i ako hocu da gledam film, a kasno je, ustajem rano ujutru, gledacu ga. zato sto cu ujutru ustati, zadovoljna sto sam uradila sto mi je bilo po volji, napeti se iz petni zila i maximalno odraditi svoj dan. imam snage, energije i volje u sebi da radim ono sto zelim. a zelim. mnogo. beskajno. zelim da postignem ogroman uspeh i da budem najsrecnija osoba na svetu. a ja to i mogu. vec u sebi posedujem sve sto mi je potrebno za sve. svet je mali. nebo je granica. a ja imam dugacke prste i visoke stikle :)

samo treba da ispruzim ruke i dohvatim ono sto hocu, sto mi se svidja, ili mi je jednostavno tako doslo. eto, zato. zato zato sto. dovoljno, previse. ne zanima me. tako sam rekla i to je alfa i omega. sto ja kazem, to ce tako biti. za mene. a ti? ko si ti? juce nisi bio tu i bilo mi je sasvim lepo bez tebe, sutra neces biti tu i bice mi lepo bez tebe. a danas, a danas ce mi isto biti lepo s tobom. zato sto sam ja tako odlucila. a ja, ja se vazim. ti, iskuliraj situaciju. ako ne mozes, pozali se nekome ko ce tvoje misljenje usvojiti umesto svog. pogodi ko to vise nece. ja, ja, ja.

kako lepo zvuci. da, ceo svet se vrti oko mene. za mene, ni na ciju stetu. ja cu postovati tvoj svet. a ti, ako ne postujes moj svet, pa sta ti ja mogu. mozda nisi dorastao da bi ga razumeo i shvatio. mozda ces jednom odrasti, porasti, dorasti. a do tada se trudi i gledaj, kako se smejem. zar nemam divan osmeh? znam da imam. zato cu ga uvek imati. mnogo sam lepsa kad se smejem. vidi se. hocu da pokazem svetu. evo me, ja sam, tu sam i super mi je. naucite da zivite sa tim ili nemojte. svejedno mi je. previse sam zaokupljena slozenoscu svog karaktera da bi imala vremena da se bavim vasim stvarima. mozda, za jedno 50 godina kad se ispricam sama sa sobom,. a mozda ni tad. ko zna?! jaaaaaaaa